Knjige, seminari, predavanja, fakulteti, škole

Na društvenim mrežama se vodi opšta polemika oko pojašnjenja „istine“ gde se tvrdi da nam uopšte nisu potrebni seminari, predavanja, fakulteti, škole, knjige, odnosno kažu kako je sve u nama i kako nam ništa „tuđe“ nije potrebno. Međutim, prvo i prvo, tuđe je nešto sasvim drugo od toga kako ljudi na to gledaju. Mnogima je poznat moj rad gde pojašnjavam razliku između PLUSA i MINUSA.  I odgovorno tvrdim da su samo minusi tuđi. Minus označava negativnu energiju, negativne misli, negativno ponašanje, negativno osećanje, neznanje, nemoć…, dok smo kao kvalitetni ljudi za pozitivnost /plus i svi smo na taj način jedno, naši. Zato učenje i razvoj nije tuđe, jedino je krivo učenje ono koje ne donosi razvoj i tuđe je. A tu spadaju i ove tvrdnje na društvenim mrežama čime se narodu daje jedna pogrešna percepcija i time narod postaje još neinformisaniji i još naivniji. Tako narodu samo preostaje da gleda parove, farme i druge rialiti programe na televiziji i time doprinosi sam svom ličnom propadanju. Pri tom se još ubeđuje da je to sve super, dobro, poučno, sjajno i bajno. Da li je?

A primetila sam da većina kada kaže TUĐE, misli na druge ljude, ali to nije tako. Ako je Bog jedan, onda smo i mi svi jedno. Kako onda da je neko ko je čovek ko ja, bude od mene proglašen kao TUĐ. Tuđe je nešto što nije od Boga, loše je, pokvareno, zlo, bolesno, nemaština, nemoćno da stvara i to je ta loša energija. Pa ukoliko je neko to preuzeo, treba toga i da se reši.

A kako će se osoba rešiti toga ako je još i otuđimo?

Pa sigurno neće tako što će buljiti u televizor, prateći parove i slične bezvezne programe, bilo rialiti, bilo drugačijeg ali lošeg karaktera. Iskreno, i televizije bi trebale da se bore za poučne i kvalitetne programe koje poseduju znanje sa kvalitetom. A i znamo da svađe, lukavost i pokvarenost, laži i prevare nisu kvalitet. Ljudi često to zaborave i o tome uopšte ne razmišljaju, jer su u većini slučajeva naivni, povodljivi za to loše / tuđe, u šta spadaju i bolesti. Da bi čovek oboleo, ili čak da bi imao obolelo dete, mora da bude nesvestan i naivan, a na taj način prihvata to tuđe, tj. bolest, automatski i nesvesno. To sam i ja radila kada sam bila naivna, neinformisana i izgubljena. Zbog naivnosti i neinformisanosti većina ljudi i ne poseduje odbrambeni sistem, jer je odbrambeni sistem u čistom Znanju koje dolazi od Boga, odnosno to je Znanje koje daje i čisto Osećanje, koje je kreativno i čisto moćno – Apsolutnost. Bolest ne kreira ništa dobro, ali je i za to potrebno Znanje i eto baš zato je i te kako bitno da se ljudi suoče šta zapravo rade i u kom pravcu idu.

Bez učenja kroz čiste Istine se uvek upada u zamke, a nedostak te čiste Istine je zapravo nedostatak čistih informacija. Zato, učiti ili spoznati je blagoslov.  Samo, čovek i treba da Zna šta zaista uči. Tačno je da nisu svi seminari, pa čak ni svo učenje na fakultetima i u školama, kao i sve knjige uvek najefikasnije Znanje. Ponekad ima i bezveznih stvari, ali vi trebate da prepoznate razlike. A rialiti na TV su recimo baš jedan dokaz najveće bezveznosti i zato je bolje i otići na neki seminar ili predavanje, nego li gledati tu bezveznost. Na vama je da se suočite i težite za onim najkvalitetnijim, a ono dolazi iz Apsolutnosti i zove se mudrost. Kad mudrost zavlada, sve ostalo postaje nepotrebno i tako tuđe gubi moć nad vama/nama. Zato, ne slušajte one koji vam tvrde da ne trebate nikud ići i ništa ne treba da učite, a da vam je sve na internetu besplatno, jer sve to je opet samo jedna zamka kako bi oni koji su neuki, nesvesni, neznalice usvajali i nosili tuđe, koje ih time i drži u njihovo tuđe. A da je tako, govori ta njihova tvrdnja kojom nam govore da ništa ne treba, jer sve je u nama. Tačno je da je sve u nama, ali nefunkcionalno je kada se nema čistog Znanja, a to je isto kao i da ga nema. Zato, njihove priče su samo zamke za naivne, jer su i sami naivni.

Autor: Pipi Mila Dragica