Verovanje, vera

Većina ljudi je bez čiste svesnosti i zato je dobro za njih da bar odu u crkvu i tako koliko toliko učvrste veru u Boga. Međutim, ono što primećujem kod ljudi, nedovoljna jasnoća im ipak poljulja čistu veru. Ko je pročitao moje knjige Zna da postoje razlike između svesnih i nesvesnih ljudi u verovanju. Da pojasnimo pojam verovanja. Čovek je stvoren po naliku na Boga. Bog nije zlo, nije loš, ne kažnjava (mada neki imaju krivu veru i veruju da Bog kažnjava). Bog je čistota i dobrota (čista energija) koja stvara čistu kreativnost. Znači, nije do Boga, ali je do krivog verovanja čoveka. Ako čovek veruje da će biti kažnjen baš od Boga jer je lagao, ukrao, ubio, bio zao i slično, on ima krivo verovanje, jer ne kažnjava njega Bog zbog toga, već on sam sebe zato što nije poštovao pravila Boga u sebi. Time ne može da pobegne od sebe.. Znači, ne dobija kaznu zato što Bog to hoće, već bude okrenut kazni zbog svojih postupaka i nesvesno ga snađe kazna po ličnom krivom davanju. Znači, automatski zbog nesvesnosti kako je činio i kako veruje, tako i dobije, a pri tom ukoliko je činio loše i veruje loše. Bog u to nije upleten, Bog jedino prihvata osobu sa tom greškom tako kako je, jer važi ono: nek bude volja tvoja.

E sad ide ono glavno, Neki misle da su svesni jer miču fokus od takvih situacija i od takvih ljudi. Oni samo misle da su drugačiji od tih loših ljudi, zato što misle da lično ne kradu, ne lažu, ne varaju. Međutim, ako je čovek nesvestan, on već daje osudu o drugoj osobi samim svojim mislima, a koje su striktne i glase ovako: „On je lopov, on je lažov, on je zlo“. To znači da osuđuje jer drži do toga da je on drugačiji od tog nekog lopova, lažova…. Medjutim, čak i kad je drugačiji, energija se ne meri po onome da li neko radi loše, a drugi samo gleda i smeje se ili okreće glavu, smeje se i misli da je tamo zlo kod  onog prvog, a da je lično čist. U ovakvim slučajevima ta energija obuhvata celinu, a tu ima povezanosti, naravno nesvesno. U ovom slučaju i jedan i drugi su u lošem, tako da su svejedno u istom stanju. Ljudi to rade samo zato što nemaju svest o Istini. Jedino onda, kada je osoba svesna, ona pravi razliku između osude i analize i služi se samo analitičkim delom, a on ne pripada zlu.

Pojasniću vam to kroz jednu priču: dva sveštenika su hodala putem i došli do reke. Kad tamo, pored reke je stajala žena koja se molila Bogu da joj pomogne da pređe reku. Jedan od svestenika je uzeo i preneo preko reke i zatim ubrzo spustio. Ona se zahvalila, a oni nastavili put. Posle dužeg vremena onaj drugi sveštenik je morao da progovori: „kako si mogao“, pa poBogu ti si sveštenik“. A‚ovaj odgovorio: „ja sam je samo preneo preko reke, pomogao sam joj, obavio Božje dobro i spustio je, a ti je još uvek nosiš na grbači i živiš sa njom“.  Koja je pouka iz ove priče? Mnogi su u krivom verovanju i zbog krivog verovanja su u stanju da puste ljude u probleme. U stanju su da budu veliki egoisti zbog krivog verovanja. A svestan čovek Zna da smo svi jedno od Boga, naravno po dobrom i zato Zna da svakim postupkom dobrog, dobro daje i sebi. To je ta veličina Boga koja deluje kroz nas, ali mnogi to ne shvataju. Ne govorim ovde o novčanim naknadama, jer one postoje. Svet je napravio takav režim i crkve su prve koje primaju novac, tako da ne ulazim ovde sada u priču kome platiti i zašto se valja i platiti usluga. To je neka druga tema, ali i o tome treba biti reči, jer i tu se iste stvari događaju. Ljudi bi da uzmu, a onda bi da ne daju, a to je potpuno prevrnuta percepcija Boga. To je ono što dolazi iz krive vere. Ali da se vratim na glavnu temu.

Nedavno sam naišla na tekst gde se priča o prognozi vremena. Prognozeri najavljuju potop u Srbiji (puno kiše i poplave), Tako pišu po internetu. Ja sam tu nihovu sliku sa njihovim natpisom o tvrdnji da će biti potop stavila na internetu i napisala tekst kako trebamo verovati ispravno, te kako te loše prognoze trebamo eliminisati iz naših glava (verovanja). Taj njihov tekst je zapravo bio tekst koji psihološki pokušava da ubedi ljude da poveruju u tu priču o potopu. Šta se time može dogoditi? Pa da budu poplave. Ali kada bi to bilo tako? Samo ako ljudi veruju u to. A to nije PRAVO VEROVANJE. Ne slažete se sa mnom? Daću vam argumente. Ja sam neko ko je savladao / pobedio rak. Šta mislite kako sam to uradila? Pa nisam verovala prognozi lekara. A oni su mi ljudi rekli da imam 3-4 meseca života, ali kada bi to i bilo tako? Samo onda ukoliko bi ja verovala u priču o smrti i da moram umreti za 3- 4 meseca. Ali, ja sam uradila nešto drugo, stvorila sam čistu veru, jer sam spoznala pravu, čistu Istinu.

A ono najvažnije što se treba spoznati je to što većina ljudi imaju krivo verovanje po tom pitanju. Jedni veruju i strahuju od toga da će se to desiti, ta loša prognoza, jer misle da prognozeri znaju sve, a ovi drugi miču fokus i uče i druge da maknu fokus. Da bude sve još tužnije, ti takvi sebe smatraju budnima (svesnima). Međutim, oni su ona vrsta ljudi kao onaj sveštenik što je maknuo fokus od žene koja je tražila pomoć, a kasnije osuđivao svog prijatelja sveštenika zašto je on preneo ženu preko reke. To je ona vrsta ljudi koji beže i od sopstvene senke i tako beže i od obaveza, od davanja, od pomoći (u ovom slučaju je to bila pomoć bez novčanog povraćaja, poklon od strane dobrog sveštenika), ali je pomoć uvek davanje da i kada čovek naplaćuje svoj rad (ODRADI), to je pomoć i rad. Rad je stvorio čoveka, a ostali su kukavice, jer bi da se sklanjaju a da im padne s neba. Takvi nose krivo verovanje, pa se onda čude što im Bog ne daje, ili zašto odjednom sve izgube. Prost je odgovor: NISU SE DALI KAKO VALJA.

Autor: Pipi Mila Dragica