O UZDIZANJU NAD DRUGIMA

Čula sam više puta tu priču o „uzdizanju nad drugima“ i evo da malo to pojasnim.

Da li zaista Znamo šta je „uzdizanje iznad drugih“?

Ceo svoj prethodni život, pre bivše bolesti „karcinom sa metastazama“ sam držala glavu u pesak. Nisam ni bila svesna koliko nisam smela da vredim i da radim poslove koji po mnogima oko mene nisu bili „normalni“. Tačnije nisam smela da pišem knjige, da slikam, da budem prepovedač, naučnik, znalac, da putujem po svetu, da letim avionom, da učim pametne stvari i nisam smela da sebe smatram da ja mogu stvarati i vredeti. Nisam smela da se dajem kvalitetu i nisam smela da priznam sebi ono što sam u dubini svoje duše osetila i znala da je prava Istina. Nisam smela da budem Apsolutno svoja, jer bi me gledali popreko i uvek bi mi govorili ne uzdiži se, ne pravi se važna, ne pametuj, ne izmišljaj…

Sve do pre 10 godina ja nisam smela da se usudim da razmišljam o svojim kvalitetima, da pomislim  da stvorim svoje kvalitete i pomislim da možda ipak čak i posedujem kvalitete i da se usudim da dozvolim da kroz mene teče kvalitet Znanja i kvalitet Osećanja, jer većina kaže „ne uzdiži se“.                                                                                                  (Pazite, danas napominjem da je totalna razlika izmedju Apsolutnog čistog Znanja iz Apsolutnog jezgra i iskustvenog znanja onih ljudi čija iskustva proizilaze iz lošeg, koje se bazira na destruktivnosti, te na osnovu toga komanduju i i ocenjuju druge ljude, zato što su i ubeđeni u ta svoja mizerna iskustva. Otud im i to „ne uzdiži se“.)

U toj svojoj nekadašnjoj nesmelosti me je baš držao taj strah od uzdizanja iznad drugih, jer su me ti neki drugi ubedili da nemam  svoje Vrednosti i da bi bilo zlobno da sebe posmatram na kvalitetan način, jer smo navodno svi isti. E da li smo isti ili se razlikujemo i po čemu se razlikujemo, a po čemu smo isti, to je pitanje za milion dolara za svaku osobu ponaosob. Ali se većina boji analize, jer se boji kritike.

Od malena se u detetu ,na nesvesnom nivou, usadjuju uverenja nevrednosti. Ne, ne usadjuje to jedna osoba, već čitav garnizon krivog društva. A deca samo nesvesno poveruju u tu priču (kao što sam i ja poverovala) i umesto da napreduju, deca postanu sitni ljudi po kalupu sitnih iz garnizona krivog društva, pa kad okolo neko pokazuje Apsolutno Znanje i Vrednost (onu čistu), pobuni se opet taj čitavi garnizon ljudi koji nemaju čisto Znanje i nemaju čiste Vrednosti. Zato to i rade, jer se ne podudata sa njhovim shvatanjima. Sa tim sam se najčešće upoznala u zadnjih deset godina. Zastrašujuće je koliko baš oni koji nemaju čistog Znanja govore o tom „uzdizanju i neuzdizanju iznad drugih“ kao nekakavom činu neispravnosti.

Ta pobuna ide iznutra, iz svakog pojedinca, iz ličnog neznanja, jer im Znanje nije na nivou kao što i moje nije bilo i osećaju se zgaženo i poniženo, iako ih niko često niti ne dira. Prosto kao takvi okreću glavu od čistog  Apsolutnog Znanja na drugu stranu i veruju u to da je upravo to Apsolutno Znanje uzdizanost iznad drugih, tj. kamuflaža. Prosto je takva ta kriva priroda čoveka koji strahuje da se neko ne uzdigne iznad njega.

Neko vreme sam se baš pitala zašto SADA, kada imam Apsolutno Znanje i kada mogu da ga podelim sa drugima, većina  stavlja takav gard, kao da sam najveći lažov, bandit, budala…

Ali sam ubrzo shvatila da je onima koji su navikli da žive u strahu od uzdignutosti teško da shvate razlike izmedju čiste uzdignute sopstvene vrednosti i prazne „uzdignutosti iznad drugih“. Nisu shvatili da onaj koji JESTE u Znanju Apsolutnosti i živi takvo stanje, niti može da se više uzdigne, jer već JESTE, niti kao takav ima problem sa Apsolutnim Znanjem, jer već Zna. Kada se poseduje Apsolutno Znanje Apsolutne Istine uzdizanje i spuštanje ne postoji. Dakle, problem je u neznanju, a ne u uzdizanju i spuštanju.

A nesporazum pa prave oni koji se prave da sve Znaju, iako ne znaju (ali takvi zamaskiraju svoje nesposobnosti i zavaravaju svojim pričama u kojima duboko veruju iako te priče nemaju Apsolutnu Istinu). Znači to je ona vrsta ljudi koja kamuflira Znanje, ali su im oni koji ne znaju bliski u osećanjima i prepoznaju jedni druge intuitivno (saosećaju svoj jednaki nivo). Bliski su jedni drugima po tom neznanju, a razlikuju se po smelostima. Jedni smeju da lažu i prodaju priču koja ih drži bliskima sa onima koji nemaju smelost laganja, ali ovi koji ne lažu smeju da  poveruju u laž, jer je lažno stanje obostrano i dijagnoza je ista: strah od čiste Istine. A i jedni i drugi nisu ni svesni da je to jedino uzdizanje iznad drugih, jer se lažima uzdižu iznad onoga što jesu, pa foliraju sami sebe.

Danas Znam da im je džaba, onima koji govore „pstttt,  ne uzdiži se“. Ne odlučuju takvi o Vrednostima, već odlučuje ono što se zaista radi, stvara i daje. Moje je da radim čisto, stvaram čisto i dajem čisto. Kamo sreće da su Znali da me uče šta je zaista prava čista Istina i šta je istinski Vredno, kao što ja danas učim mnoge ljude i izvučem ih iz krivih uverenja. Doduše, moj deda je imao dobre poruke za mene i to me je spasilo, baš onda kada sam mogla ladno da potonem; da umrem od raka, jer kažu oni „što se ne uzdižu“ da je to tako i da tako treba. Pitam se koliko li  ljudi umire od raka, jer na nesvensom nivou nose ugradjenu krivu veru i ne umeju da vrednuju istinski, jer poBogu, gde smeju da se „uzdignu iznad drugih“ i pobede rak. Znamo li mi uopšte koliko je baš to uverenje „ne uzdiži se iznad drugih“  pokupilo života? O tome koliko me njih smatra glupom, prostom, uzdignutom budalom i slično neću ni da komentarišem, ali tu i tamo dođe to do mojih ušiju i danas. Zna poneko to da mi kaže i u lice, ali ih razumem da ne razumeju i takvi su tvrd orah baš zbog onog vaspitanja „ne uzdiži se“. Zbog straha od neuzdizanja ne dobiju moć prepoznavanja razlika.

Iz Apsolutnog se niko ne uzdiže, jer nije ni spušten zato što već poseduje čisto Apsolutno Znanje. Apsolutna Istina je ravnoteža koja voli, stvara kvalitet, daje kvalitet i time i prima kvalitet i ne saoseća sa nikakvim uzdizanjima i spuštanjima vibracije. Uvek upitam i ove što moraju da dižu vibraciju, zašto su u tom dizanju, a onda govore drugima „ne uzdiži se“.

Na svojim seminarima i u svom radu, kao i u svojim knjigama, pojašnjavam razlike izmedju naivnih i mudrih, podlih i mudrih, između analize i kritike i između Apsolutne Istine i lažne istine- a u kojoj svako ima svoju istinu (al’ to već nije i moja Istina).

Uzdignuti se Apsolutno svako treba iznad prostakluka, neznanja i krivog verovanja, zauvek.

Pipi Mila